Ugovor o radu na određeno vreme veoma je čest način zasnivanja radnog odnosa, naročito kada postoji potreba za radom zaposlenog koja je vremenski ograničena. Ipak, mogućnost zaključivanja ugovora na određeno vreme nije neograničena.

Zakon o radu propisuje uslove pod kojima se radni odnos može zasnovati na određeno vreme, koliko takav radni odnos može da traje, kao i situacije u kojima se smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

Posebno pitanje koje se često postavlja jeste šta se dešava kada poslodavac više puta produžava ugovor o radu na određeno vreme i da li zaposleni nakon određenog perioda automatski stiče pravo na radni odnos na neodređeno vreme.

Kada može da se zaključi ugovor o radu na određeno vreme?

Prema Zakonu o radu, ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme kada je trajanje radnog odnosa unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom, izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja.

Drugim rečima, radni odnos na određeno vreme treba da bude vezan za konkretnu i opravdanu potrebu poslodavca koja ima vremenski ograničeno trajanje.

To znači da ugovor na određeno vreme nije zamišljen kao način da se zaposlenom bez ograničenja produžava radni odnos iz godine u godinu, bez postojanja zakonskog osnova.

Koliko najduže može da traje ugovor o radu na određeno vreme?

Osnovno pravilo je da poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme sa istim zaposlenim tako da ukupno trajanje radnog odnosa, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duže od 24 meseca.

Dakle, nije odlučujuće samo koliko traje pojedinačni ugovor.

Na primer, poslodavac može sa zaposlenim zaključiti jedan ugovor na 12 meseci, a zatim još jedan ugovor na 12 meseci. Ukupno trajanje radnog odnosa na određeno vreme tada iznosi 24 meseca.

Isto tako, činjenica da je zaključeno više kraćih ugovora ne znači da se za svaki novi ugovor rok od 24 meseca računa ispočetka.

Zakon izričito predviđa da se posmatra ukupno trajanje radnog odnosa sa istim zaposlenim.

Da li prekid između dva ugovora „resetuje“ rok od 24 meseca?

Ne svaki prekid.

Prema Zakonu o radu, prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda od 24 meseca.

Zbog toga poslodavac ne može jednostavnim prekidom radnog odnosa kraćim od 30 dana da započne novo računanje perioda od 24 meseca.

Pitanje prekida radnog odnosa može biti složeno kada postoji više ugovora i različiti osnovi za njihovo zaključivanje, zbog čega se u konkretnom slučaju moraju sagledati svi ugovori, periodi angažovanja i razlog zbog kog je svaki ugovor zaključen.

Da li ugovor na određeno može da traje duže od 24 meseca?

Može, ali samo u slučajevima koje Zakon o radu posebno predviđa.

Izuzeci od osnovnog pravila odnose se na određene situacije u kojima postoji poseban zakonski osnov za duže trajanje radnog odnosa na određeno vreme.

1. Zamena privremeno odsutnog zaposlenog

Ugovor na određeno vreme može da se zaključi radi zamene zaposlenog koji je privremeno odsutan, i to do njegovog povratka.

U ovom slučaju trajanje ugovora nije vezano za opšti rok od 24 meseca, već za trajanje odsustva zaposlenog koji se zamenjuje.

2. Rad na projektu

Ugovor na određeno vreme može da se zaključi i za rad na projektu čije je vreme unapred određeno.

U tom slučaju ugovor može trajati najduže do završetka projekta.

Važno je da postojanje projekta i njegovo trajanje predstavljaju stvarni osnov za zaključivanje ugovora na određeno vreme.

3. Zapošljavanje stranog državljanina

Sa stranim državljaninom ugovor na određeno vreme može biti zaključen na osnovu dozvole za rad, u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je dozvola izdata.

4. Novoosnovani poslodavac

Za poslove kod novoosnovanog poslodavca, čiji upis u registar kod nadležnog organa u trenutku zaključenja ugovora nije stariji od jedne godine, ugovor na određeno vreme može biti zaključen na period čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci.

5. Zaposleni kome nedostaje do pet godina do starosne penzije

Ugovor na određeno vreme može se zaključiti i sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina.

U tom slučaju ugovor može trajati najduže do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Da li poslodavac može da zaključi više ugovora na određeno vreme?

Može, ali samo u granicama Zakona o radu.

Sama činjenica da je sa zaposlenim zaključeno više ugovora na određeno vreme ne znači da su ti ugovori nezakoniti. Zakon izričito dozvoljava zaključivanje jednog ili više ugovora, ali ukupno trajanje radnog odnosa sa istim zaposlenim po pravilu ne može biti duže od 24 meseca.

Zato je kod više uzastopnih ugovora važno utvrditi:

• koliko je ukupno trajao radni odnos;
• da li je između ugovora bilo prekida i koliko su oni trajali;
• koji je bio osnov za svaki ugovor;
• da li je postojao objektivan razlog za rad na određeno vreme;
• da li postoji neki od zakonskih izuzetaka od pravila od 24 meseca.

Kada radni odnos na određeno vreme prelazi u radni odnos na neodređeno vreme?

Ovo je jedno od najvažnijih pitanja za zaposlene koji godinama rade na osnovu ugovora na određeno vreme.

Zakon o radu propisuje da se, između ostalog, smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama Zakona o radu.

Takođe, ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Zbog toga zaposleni ne bi trebalo da zanemari datum do kog mu ugovor traje, niti da pretpostavi da će se status njegovog radnog odnosa automatski rešiti naknadnim produženjem ugovora.

Da li zaposleni automatski dobija ugovor na neodređeno vreme nakon 24 meseca?

Ne treba ovo pitanje posmatrati tako da zaposleni „automatski dobija novi ugovor“ čim protekne 24 meseca.

Pravno je važno da li je ugovor na određeno vreme zaključen u skladu sa zakonom i da li postoje okolnosti zbog kojih je radni odnos na određeno vreme mogao da traje duže od opšteg roka.

Ako je poslodavac zaključio ugovor na određeno vreme protivno zakonskim uslovima, Zakon o radu predviđa posledicu da se radni odnos smatra zasnovanim na neodređeno vreme.

Zato se u konkretnom slučaju ne posmatra samo broj meseci, već i osnov po kom je ugovor zaključen i način na koji je radni odnos trajao.

Šta ako poslodavac ponudi novi ugovor na određeno vreme umesto ugovora na neodređeno?

Ako je istekao period u kom je prema zakonu bilo moguće zasnovati radni odnos na određeno vreme, sama ponuda novog ugovora na određeno vreme ne znači da je takav ugovor automatski zakonit.

Posebno je važno utvrditi da li za novi ugovor postoji zakonski osnov i da li se radi o nekom od izuzetaka predviđenih Zakonom o radu.

U praksi se zato ne bi trebalo oslanjati samo na naziv ugovora ili na objašnjenje poslodavca da je „još jedan ugovor na određeno“ dozvoljen. Potrebno je pogledati konkretan ugovor i okolnosti pod kojima je zaključen.

Šta se dešava kada istekne ugovor na određeno vreme?

Istek ugovora na određeno vreme predstavlja jedan od zakonom propisanih razloga za prestanak radnog odnosa.

To znači da, kada ugovor zakonito istekne, radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

Međutim, situacija može biti drugačija ako je ugovor na određeno vreme od početka bio zaključen protivno zakonu ili ako zaposleni nakon isteka ugovora nastavi da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana.

Zbog toga je kod prestanka radnog odnosa važno utvrditi da li je ugovor bio zakonito zaključen i šta se dešavalo nakon isteka ugovorenog roka.

Posebna zaštita zaposlenih na određeno vreme

Činjenica da je zaposleni zaključio ugovor na određeno vreme ne znači da je lišen zaštite koju Zakon o radu pruža zaposlenima.

Posebno je značajna zaštita za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Zakon o radu predviđa da se zaposlenom koji je u radnom odnosu na određeno vreme u određenim slučajevima rok za koji je zasnovao radni odnos produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Ovo je posebno pitanje koje zahteva pažljivo sagledavanje konkretnih okolnosti i dokumentacije.

Šta zaposleni treba da proveri pre potpisivanja ugovora na određeno vreme?

Pre potpisivanja ugovora na određeno vreme korisno je proveriti nekoliko stvari.

Pre svega, u ugovoru treba da bude jasno navedeno da se radni odnos zasniva na određeno vreme, kao i trajanje ugovora i osnov za zasnivanje takvog radnog odnosa.

Zaposleni bi trebalo da obrati pažnju na:

• datum početka rada;
• datum do kada ugovor traje;
• osnov zbog kog se ugovor zaključuje na određeno vreme;
• opis poslova;
• mesto rada;
• radno vreme;
• zaradu i druga prava iz radnog odnosa.

Ukoliko je zaposleni već ranije radio kod istog poslodavca na određeno vreme, posebno je važno uzeti u obzir i prethodne ugovore, jer se trajanje radnog odnosa ne može posmatrati samo na osnovu poslednjeg ugovora.

Najčešća pitanja o ugovoru na određeno vreme

Da li ugovor na određeno vreme može da traje duže od 24 meseca?

Može u slučajevima koje Zakon o radu posebno predviđa. Među njima su zamena privremeno odsutnog zaposlenog, rad na projektu, određeni slučajevi zapošljavanja stranog državljanina, rad kod novoosnovanog poslodavca i određeni slučajevi zapošljavanja lica kome nedostaje do pet godina do uslova za starosnu penziju.

Da li se rok od 24 meseca računa za svaki ugovor posebno?

Ne. Po pravilu se posmatra ukupno trajanje radnog odnosa sa istim zaposlenim po osnovu jednog ili više ugovora na određeno vreme.

Da li prekid od nekoliko dana počinje da računa novih 24 meseca?

Ne. Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz člana 37. Zakona o radu.

Šta ako zaposleni nastavi da radi nakon isteka ugovora?

Ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana nakon isteka vremena za koje je ugovor zaključen, Zakon o radu propisuje da se smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Da li zaposleni mora da potpiše svaki novi ugovor na određeno vreme?

Novi ugovor predstavlja novu saglasnost ugovornih strana i zaposleni nije dužan da potpiše ponuđeni ugovor samo zato što mu ga je poslodavac ponudio. Međutim, posledice odbijanja potpisivanja zavise od konkretnih okolnosti i razloga zbog kojih se novi ugovor nudi.

Da li zaposleni na određeno vreme ima ista prava kao zaposleni na neodređeno vreme?

Zaposleni na određeno vreme ima prava iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Sama činjenica da je radni odnos zasnovan na određeno vreme ne znači da zaposleni može biti lišen prava koja mu pripadaju po zakonu.

Zaključak

Ugovor o radu na određeno vreme može biti zakonit i opravdan način zasnivanja radnog odnosa kada za to postoje zakonom predviđeni razlozi. Međutim, njegovo trajanje i mogućnost zaključivanja novih ugovora nisu neograničeni.

Osnovno pravilo je da radni odnos sa istim zaposlenim po pravilu ne može na osnovu jednog ili više ugovora na određeno vreme trajati duže od 24 meseca, uz zakonom propisane izuzetke.

Kada postoji više uzastopnih ugovora, prekidi između ugovora, promena osnova za zasnivanje radnog odnosa ili nastavak rada nakon isteka ugovora, potrebno je pažljivo analizirati sve okolnosti konkretnog slučaja.

Ako postoji dilema da li je ugovor na određeno vreme zakonito zaključen, da li su ispunjeni uslovi za njegov nastavak ili da li postoje uslovi za utvrđivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, korisno je pravni položaj proveriti pre potpisivanja novog ugovora ili preduzimanja drugih koraka.