Ukoliko ste došli do saznanja da se u okviru privrednog društva, državnog organa, javne ustanove ili druge organizacije krše propisi, zloupotrebljavaju javna ovlašćenja ili preduzimaju radnje kojima se ugrožavaju javni interes, život, zdravlje, bezbednost ili životna sredina, važno je da znate da pravni sistem Republike Srbije prepoznaje i štiti uzbunjivanje kao jedan od mehanizama za otkrivanje i sprečavanje nepravilnosti.

Uzbunjivanje se ne odnosi samo na otkrivanje korupcije i zloupotrebe položaja. Predmet uzbunjivanja mogu biti i informacije o kršenju ljudskih prava, protivpravnom postupanju odgovornih lica, prikrivanju nepravilnosti, ugrožavanju bezbednosti zaposlenih, javnog zdravlja ili životne sredine, kao i sprečavanju štete velikih razmera.

Međutim, ukazivanje na nepravilnosti može dovesti do različitih oblika pritisaka, profesionalnog degradiranja ili drugih nepovoljnih posledica po lice koje je informacije otkrilo. Upravo zbog toga je Zakonom o zaštiti uzbunjivača ustanovljen poseban sistem pravne zaštite, kojim se uređuju uslovi za uzbunjivanje, zabrana odmazde, zaštita identiteta i mogućnost sudske zaštite.

U nastavku su predstavljena najvažnija pitanja i koraci koje je potrebno poznavati pre, tokom i nakon uzbunjivanja.

1. Šta se smatra uzbunjivanjem?

Uzbunjivanje predstavlja otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnih ovlašćenja protivno svrsi zbog koje su poverena, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu, kao i informacije o sprečavanju štete velikih razmera.

Predmet uzbunjivanja mogu biti različiti oblici nepravilnosti, kao što su:

• korupcija, zloupotreba položaja i javnih ovlašćenja;
• protivzakonito postupanje odgovornih lica u privrednim društvima i državnim organima;
• kršenje zakonskih i drugih propisanih obaveza;
• ugrožavanje bezbednosti zaposlenih ili drugih lica;
• postupanje kojim se ugrožavaju javno zdravlje i životna sredina;
• prikrivanje informacija o nepravilnostima i sprečavanje njihovog otkrivanja.

Važno je naglasiti da nije svako nezadovoljstvo zaposlenog ili povreda prava iz radnog odnosa istovremeno i uzbunjivanje. Da bi se primenio Zakon o zaštiti uzbunjivača, neophodno je da informacija koja se otkriva odgovara zakonskoj definiciji uzbunjivanja.

2. Ko može biti uzbunjivač?

Uzbunjivač je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom ili pravom vlasništva na privrednom društvu.

Pravo na zaštitu nije ograničeno samo na zaposlene u radnom odnosu. Zakon obuhvata i lica angažovana van radnog odnosa, volontere, lica koja obavljaju funkciju, kao i druga lica koja faktički rade za poslodavca.

Za ostvarivanje zaštite potrebno je da uzbunjivač u trenutku otkrivanja informacije ima opravdane razloge da veruje u njenu istinitost, kao i da uzbunjivanje izvrši na način i u rokovima propisanim zakonom.

3. Kome se možete obratiti? Tri načina uzbunjivanja

Zakon o zaštiti uzbunjivača predviđa tri oblika uzbunjivanja: unutrašnje, spoljašnje i uzbunjivanje javnosti. Izbor odgovarajućeg načina zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, prirode nepravilnosti i cilja koji se želi postići.

Unutrašnje uzbunjivanje – obraćanje poslodavcu

Unutrašnje uzbunjivanje podrazumeva dostavljanje informacije poslodavcu, odnosno licu koje je ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem.

Poslodavac je dužan da postupi po primljenoj informaciji bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Takođe, dužan je da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka.

Poslodavci koji imaju više od deset zaposlenih dužni su da opštim aktom urede postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, odrede ovlašćeno lice i upoznaju radno angažovana lica sa njihovim pravima.

Spoljašnje uzbunjivanje – obraćanje nadležnom organu

Spoljašnje uzbunjivanje predstavlja dostavljanje informacije nadležnom državnom organu ili drugom ovlašćenom organu koji je nadležan da postupa povodom otkrivene nepravilnosti.

Uzbunjivač može neposredno da se obrati nadležnom organu, bez prethodne obaveze da informaciju dostavi poslodavcu. Ovo je posebno značajno kada se nepravilnosti odnose na samo postupanje poslodavca ili kada priroda otkrivene informacije zahteva postupanje nadležnog organa.

Nadležni organ dužan je da postupi po informaciji u zakonom propisanom roku, a ukoliko nije nadležan za postupanje, dužan je da informaciju prosledi nadležnom organu.

Uzbunjivanje javnosti – obraćanje medijima i javnosti

Uzbunjivanje javnosti podrazumeva otkrivanje informacije putem sredstava javnog informisanja, interneta, na javnim skupovima ili na drugi način kojim informacija postaje dostupna javnosti.

Ovaj oblik uzbunjivanja podvrgnut je posebnim zakonskim uslovima. Uzbunjivač može neposredno uzbuniti javnost, bez prethodnog obraćanja poslodavcu ili nadležnom organu, ukoliko postoji neposredna opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu, opasnost od nastanka štete velikih razmera, odnosno neposredna opasnost od uništenja dokaza.

Prilikom uzbunjivanja javnosti potrebno je voditi računa o pretpostavci nevinosti, zaštiti podataka o ličnosti i nesmetanom vođenju sudskog postupka.

Posebna ograničenja postoje kada informacija sadrži tajne podatke. U takvim slučajevima potrebno je postupati u skladu sa posebnim zakonskim pravilima, koja predviđaju posebne uslove za otkrivanje takvih informacija.

4. Kako pravilno izvršiti uzbunjivanje?

Prilikom uzbunjivanja važno je voditi računa o načinu na koji se informacija otkriva, njenoj sadržini i mogućnosti dokazivanja okolnosti na koje se ukazuje.

Preporučljivo je da uzbunjivač:

• što preciznije opiše nepravilnosti na koje ukazuje;
• navede okolnosti, vreme i mesto događaja, ukoliko su mu poznati;
• identifikuje lica i organizacije na koje se informacija odnosi, ukoliko je to moguće;
• navede dokaze i dokumentaciju kojima raspolaže;
• sačuva potvrde o predaji informacije, elektronsku prepisku i drugu relevantnu dokumentaciju.

Informacija o nepravilnosti može biti dostavljena pisanim ili usmenim putem, u skladu sa zakonom.

Posebno je važno voditi računa o rokovima. Zakon propisuje da se informacija može otkriti u roku od jedne godine od dana saznanja za izvršenu radnju, a najkasnije u roku od deset godina od dana izvršenja te radnje.

Ovi rokovi odnose se na vreme otkrivanja informacije radi ostvarivanja prava na zaštitu i ne treba ih mešati sa rokovima za podnošenje tužbe radi sudske zaštite.

Uzbunjivač treba da vodi računa i o zaštiti podataka o ličnosti, poslovnih tajni i drugih zakonom zaštićenih informacija.

5. Da li je identitet uzbunjivača zaštićen?

Jedno od osnovnih prava uzbunjivača jeste zaštita njegovog identiteta i poverljivost podataka na osnovu kojih bi se mogao identifikovati.

Lice koje prima informaciju o uzbunjivanju dužno je da štiti podatke o ličnosti uzbunjivača, odnosno podatke koji mogu otkriti njegov identitet, osim u slučajevima kada je otkrivanje dozvoljeno zakonom.

Uzbunjivač može tražiti i zaštitu svog identiteta prilikom dostavljanja informacije nadležnom organu.

Zakon, međutim, ne podrazumeva apsolutnu anonimnost u svim okolnostima. Identitet može biti otkriven pod zakonom propisanim uslovima, uz obavezu obaveštavanja uzbunjivača kada je to zakonom predviđeno.

6. Šta ako poslodavac preduzme štetnu radnju zbog uzbunjivanja?

Uzbunjivač ne sme biti stavljen u nepovoljniji položaj zbog izvršenog uzbunjivanja. Zakon izričito zabranjuje svaku štetnu radnju koja je u uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem.

Štetna radnja može se manifestovati kroz:

• otkaz ugovora o radu ili drugi oblik prestanka radnog angažovanja;
• premeštaj na drugo radno mesto;
• smanjenje zarade ili drugih primanja;
• uskraćivanje napredovanja ili stručnog usavršavanja;
• izricanje disciplinskih mera;
• pogoršavanje uslova rada;
• uskraćivanje zaštite od uznemiravanja;
• druge oblike profesionalnog ili ličnog degradiranja.

Nije neophodno da štetna radnja bude u formi formalne odluke poslodavca. Ona se može manifestovati i kroz faktičko postupanje, propuštanje određenih radnji ili druge oblike stavljanja uzbunjivača u nepovoljniji položaj.

Zaštita se, pod zakonom propisanim uslovima, odnosi i na povezana lica, kao i na lica za koja je pogrešno smatrano da su uzbunjivači.

7. Kako ostvariti sudsku zaštitu?

Ukoliko je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, on ima pravo na posebnu sudsku zaštitu.

Zaštita se ostvaruje podnošenjem tužbe za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem nadležnom višem sudu, prema mestu preduzimanja štetne radnje ili prema mestu prebivališta tužioca.

Tužbom se može zahtevati:

• utvrđenje da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja;
• zabrana vršenja i ponavljanja štetne radnje;
• uklanjanje posledica štetne radnje;
• naknada materijalne i nematerijalne štete;
• objavljivanje presude u sredstvima javnog informisanja, o trošku tuženog.

Postupak je hitan, a zakon predviđa i mogućnost određivanja privremenih mera radi sprečavanja nastanka ili daljeg trajanja štetnih posledica.

Posebno značajna odredba odnosi se na teret dokazivanja. Kada uzbunjivač učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, na tuženom je teret dokazivanja da između uzbunjivanja i štetne radnje ne postoji uzročna veza.

Važno je napomenuti da se u posebnom postupku za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem ne pobija zakonitost pojedinačnog akta poslodavca kojim je odlučeno o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po osnovu rada. Zbog toga je u određenim slučajevima potrebno razmotriti i pokretanje odgovarajućeg postupka radi zaštite prava iz radnog odnosa.

8. Koji su rokovi za podnošenje tužbe?

Prilikom ostvarivanja sudske zaštite posebno je važno voditi računa o rokovima propisanim Zakonom o zaštiti uzbunjivača.

Tužba za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem podnosi se u roku od šest meseci od dana saznanja za preduzetu štetnu radnju, a najkasnije u roku od tri godine od dana kada je štetna radnja preduzeta.

Reč je o rokovima čije propuštanje može dovesti do gubitka prava na posebnu sudsku zaštitu po ovom zakonu.

Zbog toga je važno da lice koje smatra da trpi štetne posledice zbog uzbunjivanja blagovremeno proceni pravni osnov zaštite i mogućnost pokretanja sudskog postupka.

9. Zašto je važno blagovremeno potražiti pravnu pomoć?

Postupci u vezi sa uzbunjivanjem mogu biti pravno i činjenično složeni. U praksi se često postavljaju pitanja da li određena informacija predstavlja predmet uzbunjivanja, da li je uzbunjivanje izvršeno u skladu sa zakonom, da li postoji uzročna veza između uzbunjivanja i štetne radnje, kao i koja pravna sredstva stoje na raspolaganju uzbunjivaču.

Posebno je značajno pravilno obezbeđivanje dokaza, poštovanje zakonskih rokova i izbor odgovarajućeg postupka zaštite.

Pravna analiza konkretnog slučaja može biti od značaja već pre samog uzbunjivanja, naročito kada postoje okolnosti koje ukazuju na mogućnost odmazde, otkrivanja identiteta ili uništenja relevantne dokumentacije.

Stručni rad o sudskoj zaštiti uzbunjivača

Pitanjima sudske zaštite uzbunjivača bavi se i stručni naučni rad „Sudska zaštita uzbunjivača“ (Judicial Protection of Whistleblowers), čiji je autor Ratko Gavranić, advokat.

Rad je objavljen u časopisu Glasnik Advokatske komore Vojvodine, broj 3/2025, i posvećen je analizi zakonskog okvira i sudske prakse u oblasti zaštite uzbunjivača.

U radu su posebno razmatrana pitanja rokova za ostvarivanje sudske zaštite, pasivne legitimacije u postupcima zaštite uzbunjivača, nadležnosti sudova, postojanja uzročne veze između uzbunjivanja i štetnih radnji, kao i značaja privremenih mera za efikasnu sudsku zaštitu.

Stručni rad dostupan je u celosti na sledećem linku:

Pročitajte stručni rad Ratka Gavranića – Sudska zaštita uzbunjivača (ResearchGate)

Pravilno razumevanje zakonskih uslova, blagovremeno reagovanje i odgovarajuća primena raspoloživih pravnih sredstava od ključnog su značaja za ostvarivanje efikasne zaštite prava uzbunjivača.

---

Pravni osnov: Zakon o zaštiti uzbunjivača.