Rad na crno predstavlja radno angažovanje koje nije uređeno u skladu sa zakonom. U praksi se najčešće javlja kada zaposleni počne da radi bez zaključenog ugovora o radu ili kada poslodavac ne ispuni obaveze u vezi sa prijavom zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje.

Često se dešava da zaposleni počne sa radom na osnovu usmenog dogovora, uz obećanje poslodavca da će ugovor biti zaključen naknadno. Međutim, ukoliko do toga ne dođe, zaposleni može doći u situaciju da mu zarada nije isplaćena, da mu radni status nije regulisan ili da ima poteškoća u dokazivanju perioda rada i ostvarivanju prava koja mu pripadaju.

Zakon o radu propisuje obavezu zaključivanja ugovora o radu pre stupanja zaposlenog na rad, ali predviđa i pravne posledice u slučaju da poslodavac ovu obavezu ne ispuni.

Šta se smatra radom na crno?

Izraz „rad na crno” nije poseban zakonski institut sa jedinstvenom definicijom, već se u praksi koristi za različite situacije u kojima rad nije prijavljen ili nije uređen u skladu sa propisima.

Najčešće je reč o radu bez zaključenog ugovora o radu, ali i o slučajevima u kojima poslodavac ne izvrši prijavu zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje ili lice angažuje bez odgovarajućeg pravnog osnova.

Za pravilnu pravnu procenu potrebno je razlikovati ove situacije. Nepostojanje pisanog ugovora o radu, sa jedne strane, i neizvršena prijava na osiguranje, sa druge strane, nisu isto pravno pitanje, iako se u praksi često pojavljuju zajedno.

Takođe, nije svaki rad van radnog odnosa nezakonit. Zakon o radu dozvoljava određene oblike radnog angažovanja van radnog odnosa, ali samo ako su ispunjeni zakonski uslovi i ako je angažovanje uređeno odgovarajućim ugovorom.

Rad bez ugovora o radu i član 32. Zakona o radu

Prema članu 30. Zakona o radu, radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac.

Član 32. istog zakona propisuje da se ugovor o radu zaključuje u pisanom obliku, pre stupanja zaposlenog na rad.

Za slučajeve rada bez zaključenog ugovora posebno je značajan član 32. stav 2. Zakona o radu, prema kojem se smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad ako poslodavac sa njim nije zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom.

Ova odredba pruža važnu pravnu zaštitu licima koja su počela da rade bez pisanog ugovora. Poslodavac ne može jednostavno da se pozove na činjenicu da ugovor nije potpisan kako bi se unapred isključila mogućnost postojanja radnog odnosa.

Ipak, primena navedene odredbe zavisi od konkretnih okolnosti. Potrebno je utvrditi da je lice zaista stupilo na rad i kakav je odnos postojao između njega i poslodavca. U slučaju spora, značaj imaju činjenice i dokazi koji potvrđuju način i uslove rada.

Koja prava ima zaposleni koji radi na crno?

Zaposleni koji radi bez ugovora često smatra da ne može da zahteva isplatu zarade ili da zaštiti svoja prava zato što nije formalno prijavljen. Međutim, izostanak pisanog ugovora ne znači nužno da ne postoji osnov za pravnu zaštitu.

Ako se utvrdi da su ispunjeni uslovi za postojanje radnog odnosa, zaposleni može zahtevati ostvarivanje prava koja iz tog odnosa proizlaze.

U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, to može obuhvatiti:

• isplatu neisplaćene zarade i drugih dospelih novčanih potraživanja;
• utvrđivanje postojanja radnog odnosa;
• regulisanje statusa u sistemu obaveznog socijalnog osiguranja;
• ostvarivanje drugih prava iz radnog odnosa, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi.

Pravo na pojedina davanja i način njihovog ostvarivanja zavise od pravnog statusa zaposlenog, perioda rada i drugih relevantnih činjenica. Zbog toga je potrebno posebno proceniti svaki zahtev, umesto pretpostaviti da sva prava nastaju i ostvaruju se na isti način.

Kako dokazati da ste radili bez ugovora?

Ukoliko poslodavac osporava da je lice radilo za njega, ili je potrebno pokrenuti postupak radi utvrđivanja postojanja radnog odnosa, dokazivanje stvarnog načina rada može biti od presudnog značaja.

Nepostojanje ugovora ne znači da se rad ne može dokazivati drugim sredstvima. U zavisnosti od okolnosti, značaj mogu imati:

• poruke i elektronska prepiska sa poslodavcem;
• rasporedi smena i evidencije dolazaka na posao;
• nalozi za obavljanje radnih zadataka;
• dokazi o isplatama zarade, uključujući bankarske transakcije;
• dokumentacija koja potvrđuje prisustvo na radnom mestu;
• iskazi kolega i drugih lica koja imaju neposredna saznanja o radu.

Za procenu postojanja radnog odnosa značajno je i na koji način je posao obavljan, da li je lice postupalo prema nalozima poslodavca i da li je rad bio organizovan u okviru njegovog poslovanja.

Zbog toga je korisno sačuvati raspoloživu dokumentaciju i podatke o periodu rada, poslovima, radnom vremenu i dogovorenoj zaradi. Koji će dokazi biti relevantni zavisi od činjenica koje je potrebno utvrditi u konkretnom postupku.

Kako prijaviti rad na crno?

Kada poslodavac angažuje lice bez odgovarajućeg ugovora ili ne ispunjava druge zakonske obaveze u vezi sa radom, moguće je obratiti se nadležnoj inspekciji rada.

Prema članu 268. Zakona o radu, inspekcija rada vrši nadzor nad primenom propisa kojima se uređuju radni odnosi. U okviru svojih ovlašćenja, inspektor može da pregleda dokumentaciju, utvrđuje identitet lica zatečenih na radu i proverava da li su ispunjene zakonske obaveze poslodavca.

Član 269. Zakona o radu uređuje ovlašćenja inspektora rada u slučaju utvrđenih povreda zakona. Između ostalog, ako inspektor utvrdi da je lice zasnovalo radni odnos u smislu člana 32. stav 2, može naložiti poslodavcu da sa tim licem zaključi ugovor o radu u pisanom obliku.

Prilikom podnošenja prijave korisno je navesti podatke o poslodavcu, mestu i periodu rada, poslovima koje lice obavlja i okolnostima pod kojima je angažovano. Dokumentacija kojom se potvrđuju navodi može olakšati proveru.

Inspekcijski nadzor i sudska zaštita nemaju istu svrhu. Ako zaposleni želi da ostvari određena novčana potraživanja ili postoji spor o postojanju radnog odnosa, može biti potrebno pokrenuti i odgovarajući sudski postupak.

Koje su kazne za poslodavca koji angažuje radnike na crno?

Zakon o radu predviđa novčane kazne za određene prekršaje u vezi sa zaključivanjem ugovora i drugim obavezama poslodavca.

Prema članu 273. Zakona o radu, za prekršaje obuhvaćene ovom odredbom propisane su novčane kazne:

• od 800.000 do 2.000.000 dinara za poslodavca koji je pravno lice;
• od 300.000 do 500.000 dinara za poslodavca koji je preduzetnik;
• od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica.

Navedeni rasponi odnose se na zakonom propisane prekršaje, uključujući određene povrede obaveze zaključivanja ugovora. Konkretna odgovornost zavisi od utvrđenih činjenica i pravne kvalifikacije prekršaja.

Pored prekršajne odgovornosti, poslodavac može biti obavezan da otkloni utvrđene nepravilnosti. U zavisnosti od okolnosti, mogu se otvoriti i pitanja neisplaćenih zarada i obaveza po osnovu doprinosa, u skladu sa merodavnim propisima.

Da li je svaki rad bez ugovora o radu nezakonit?

Zakon o radu poznaje i oblike angažovanja van radnog odnosa. Takav rad nije sam po sebi nezakonit, ali je neophodno da postoje odgovarajući pravni osnov i uslovi propisani zakonom.

Na primer, član 197. Zakona o radu uređuje privremene i povremene poslove, dok član 199. uređuje ugovor o delu.

Ugovor o delu može se zaključiti za poslove koji su van delatnosti poslodavca, u skladu sa zakonskim uslovima. Privremeni i povremeni poslovi takođe se mogu obavljati samo u granicama koje propisuje zakon.

U praksi se, međutim, može dogoditi da se određeni oblik ugovora koristi iako stvarni način rada ukazuje na drugačiju prirodu odnosa. Zbog toga je važno sagledati ne samo naziv ugovora već i poslove koje lice obavlja, način organizacije rada i odnos sa poslodavcem.

Pravna kvalifikacija zavisi od stvarnih okolnosti, a ne isključivo od naziva koji su strane dale svom dogovoru.

Koji su rokovi za zaštitu prava zaposlenog?

Prilikom ostvarivanja prava iz radnog odnosa posebno je važno voditi računa o rokovima.

Prema članu 195. Zakona o radu, rok za pokretanje radnog spora radi zaštite prava iz radnog odnosa iznosi 60 dana od dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava.

Član 196. Zakona o radu propisuje da novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Ovi rokovi odnose se na različita pitanja i ne treba ih poistovećivati. U slučaju rada bez ugovora, potrebno je utvrditi kakva se zaštita traži, da li je doneto neko rešenje, kada je došlo do povrede prava i da li se zahtev odnosi na novčano potraživanje ili na drugo pravo.

Zbog toga nije moguće odrediti rok za svaki slučaj rada na crno bez prethodne analize konkretnih okolnosti. Pravovremena procena pravnog položaja važna je kako bi se izbegao rizik od propuštanja roka za odgovarajuću zaštitu.

Često postavljana pitanja o radu na crno

Da li je rad bez ugovora o radu dozvoljen?

Ne. Ugovor o radu mora biti zaključen u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad. Prema članu 32. stav 2. Zakona o radu, ako poslodavac ne zaključi ugovor u skladu sa zakonom, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Da li zaposleni koji radi na crno ima pravo na platu?

Da. Ako je obavio rad za poslodavca, može zahtevati isplatu pripadajuće zarade, odnosno naknade za rad, u skladu sa pravnim osnovom angažovanja. Nepostojanje pisanog ugovora samo po sebi ne znači da poslodavac može da izbegne obavezu plaćanja za obavljeni rad.

Kako prijaviti poslodavca koji zapošljava radnike na crno?

Rad na crno može se prijaviti nadležnoj inspekciji rada. U prijavi treba navesti podatke o poslodavcu, mestu rada i okolnostima angažovanja. Inspekcija rada može izvršiti nadzor i preduzeti mere iz svoje nadležnosti.

Kolike su kazne za poslodavca koji angažuje radnike na crno?

Prema članu 273. Zakona o radu, za određene prekršaje propisane su novčane kazne od 800.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica.

Da li mogu da ostvarim radni staž ako sam radio na crno?

Da, moguće je ostvariti zaštitu prava u vezi sa periodom rada, ali je potrebno regulisati odgovarajući pravni status i ispuniti uslove za evidentiranje staža osiguranja. Ako poslodavac nije izvršio prijavu, potrebno je utvrditi osnov za odgovarajući postupak pred nadležnim organima.

Da li je rad bez ugovora o radu dozvoljen?

Ne. Ugovor o radu mora biti zaključen u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad. Prema članu 32. stav 2. Zakona o radu, ako poslodavac ne zaključi ugovor u skladu sa zakonom, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Da li zaposleni koji radi na crno ima pravo na platu?

Da. Ako je obavio rad za poslodavca, može zahtevati isplatu pripadajuće zarade, odnosno naknade za rad, u skladu sa pravnim osnovom angažovanja. Nepostojanje pisanog ugovora samo po sebi ne znači da poslodavac može da izbegne obavezu plaćanja za obavljeni rad.

Kako prijaviti poslodavca koji zapošljava radnike na crno?

Rad na crno može se prijaviti nadležnoj inspekciji rada. U prijavi treba navesti podatke o poslodavcu, mestu rada i okolnostima angažovanja. Inspekcija rada može izvršiti nadzor i preduzeti mere iz svoje nadležnosti.

Kolike su kazne za poslodavca koji angažuje radnike na crno?

Prema članu 273. Zakona o radu, za određene prekršaje propisane su novčane kazne od 800.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica.

Koliko unazad mogu da tražim neisplaćenu zaradu?

Novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju za tri godine od dana nastanka obaveze, u skladu sa članom 196. Zakona o radu. To znači da zaposleni može zahtevati isplatu dospelih, a nezastarelih potraživanja, uz procenu rokova za svaku pojedinačnu obavezu.

Da li mogu da ostvarim radni staž ako sam radio na crno?

Da, moguće je ostvariti zaštitu prava u vezi sa periodom rada, ali je potrebno regulisati odgovarajući pravni status i ispuniti uslove za evidentiranje staža osiguranja. Ako poslodavac nije izvršio prijavu, potrebno je utvrditi osnov za odgovarajući postupak pred nadležnim organima.

ZAKLJUČAK

Rad na crno ne oslobađa poslodavca obaveza koje proizlaze iz zakona, niti zaposlenog automatski lišava prava na pravnu zaštitu. Zakon o radu predviđa mogućnost utvrđivanja radnog odnosa i u situaciji kada ugovor nije zaključen u propisanoj formi, kao i odgovornost poslodavca koji ne poštuje zakonske obaveze.

Za zaposlenog je posebno važno da sačuva dokaze o radu, proveri mogućnosti ostvarivanja svojih prava i vodi računa o rokovima za pokretanje postupka. Poslodavac, sa druge strane, treba da uredi radno angažovanje u skladu sa zakonom i izbegne posledice nepravilnog zapošljavanja.

Ukoliko ste angažovani bez ugovora o radu ili vam poslodavac osporava prava koja proizlaze iz rada, blagovremena pravna pomoć može biti od značaja za izbor odgovarajućeg načina zaštite.