Godišnji odmor predstavlja jedno od osnovnih prava zaposlenog iz radnog odnosa. Zakon o radu propisuje pravo zaposlenog na godišnji odmor, najmanje trajanje godišnjeg odmora, način njegovog korišćenja, kao i pravila koja se odnose na neiskorišćeni godišnji odmor.
U praksi se često postavljaju pitanja koliko dana godišnjeg odmora zaposlenom pripada, kada zaposleni stiče pravo da ga koristi, ko određuje termin godišnjeg odmora, da li poslodavac može da promeni već određeni termin i šta se dešava sa neiskorišćenim godišnjim odmorom kada prestane radni odnos.
U nastavku su najvažnija pitanja i odgovori u vezi sa godišnjim odmorom prema Zakonu o radu.
Koliko dana godišnjeg odmora pripada zaposlenom?
Prema Zakonu o radu, zaposleni u svakoj kalendarskoj godini ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, ali ne može imati manje od 20 radnih dana godišnjeg odmora.
Dakle, 20 radnih dana predstavlja zakonski minimum.
Godišnji odmor može trajati i duže od 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora određuje se tako da se zakonski minimum uvećava prema kriterijumima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu.
Zakon kao kriterijume navodi naročito radni doprinos, uslove rada, radno iskustvo i stručnu spremu zaposlenog, kao i druge kriterijume koji mogu biti utvrđeni kod poslodavca.
Zbog toga se broj dana godišnjeg odmora konkretnog zaposlenog ne određuje samo na osnovu Zakona o radu, već treba proveriti i opšti akt poslodavca i ugovor o radu.
Kada zaposleni stiče pravo na godišnji odmor?
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini nakon mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad, odnosno bolovanja, kao i odsustvo sa rada uz naknadu zarade.
To znači da zaposleni ne mora da radi čitavu kalendarsku godinu da bi stekao pravo na korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni takođe ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu poslodavac može uskratiti to pravo ili ga zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa, kada se primenjuju posebna pravila.
Šta je srazmerni deo godišnjeg odmora?
Kada zaposleni zasnuje radni odnos ili mu radni odnos prestane tokom kalendarske godine, godišnji odmor se obračunava srazmerno vremenu provedenom u radnom odnosu.
Prema članu 72. Zakona o radu, zaposlenom pripada jedna dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu radni odnos prestaje.
Na primer, ako zaposleni prema opštem aktu poslodavca ima pravo na 24 radna dana godišnjeg odmora, a u toj kalendarskoj godini ima šest meseci rada kod poslodavca, srazmerni deo se određuje prema broju meseci rada.
Kod obračuna konkretnog broja dana potrebno je uzeti u obzir okolnosti konkretnog radnog odnosa i pravila koja se primenjuju kod poslodavca.
Ko određuje kada će zaposleni koristiti godišnji odmor?
O vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, u zavisnosti od potreba posla, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
To znači da zaposleni može da predloži termin u kojem želi da koristi godišnji odmor, ali konačna odluka o vremenu korišćenja, po pravilu, zavisi od poslodavca i organizacije rada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora najkasnije 15 dana pre dana određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje može biti dostavljeno i neposredno pre početka korišćenja odmora.
Zakon omogućava i dostavljanje rešenja u elektronskom obliku, dok je poslodavac na zahtev zaposlenog dužan da mu rešenje dostavi i u pisanom obliku.
Može li poslodavac da promeni već određeni termin godišnjeg odmora?
Može, ali pod uslovima propisanim Zakonom o radu.
Ako to zahtevaju potrebe posla, poslodavac može da promeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora.
Promena termina može se izvršiti najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Zato činjenica da je godišnji odmor već određen ne znači da se njegov termin ni pod kojim uslovima ne može promeniti.
Da li zaposleni može da koristi godišnji odmor iz više delova?
Može.
Godišnji odmor može da se koristi u jednom ili u dva ili više delova, u skladu sa Zakonom o radu.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo mora da traje najmanje dve neprekidne radne nedelje tokom kalendarske godine, dok se ostatak koristi najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela. Za korišćenje godišnjeg odmora u više delova potrebna je saglasnost, odnosno dogovor sa poslodavcem.
Šta ako zaposleni ne iskoristi godišnji odmor do kraja godine?
Osnovno pravilo je da se godišnji odmor koristi u kalendarskoj godini za koju je stečen.
Međutim, kada se godišnji odmor koristi u delovima, preostali deo može da se koristi najkasnije do 30. juna naredne godine.
Posebno pravilo važi za zaposlenog koji godišnji odmor nije iskoristio u celini ili delimično zbog korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta.
Takav zaposleni ima pravo da neiskorišćeni godišnji odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Da li se bolovanje računa u godišnji odmor?
Ne.
Zakon o radu izričito propisuje da se privremena sprečenost za rad, odnosno bolovanje, ne uračunava u dane godišnjeg odmora.
Ako zaposleni tokom korišćenja godišnjeg odmora postane privremeno sprečen za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, period bolovanja se ne računa kao iskorišćeni godišnji odmor.
Po prestanku privremene sprečenosti za rad, zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Ovo pitanje treba razlikovati od pitanja otkaza za vreme bolovanja, koje je posebno obrađeno u tekstu na ovom sajtu.
Da li se praznici računaju u godišnji odmor?
Ne.
Praznici koji su zakonom određeni kao neradni dani ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Takođe se u dane godišnjeg odmora ne uračunavaju odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju.
Prilikom određivanja trajanja godišnjeg odmora, radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Može li zaposleni da se odrekne godišnjeg odmora?
Ne.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor.
Poslodavac ne može zaposlenom uskratiti pravo na godišnji odmor niti ga, dok radni odnos traje, zameniti novčanom naknadom.
Pravo na godišnji odmor je zakonom zaštićeno pravo zaposlenog i ne može se isključiti dogovorom kojim bi se zaposleni odrekao tog prava.
Može li poslodavac da isplati novac umesto godišnjeg odmora?
Dok radni odnos traje, godišnji odmor se ne može jednostavno zameniti novčanom naknadom.
Drugačija situacija postoji kada prestane radni odnos.
Ako zaposlenom prestane radni odnos, a nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, poslodavac je dužan da mu isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora.
Naknada se obračunava u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Ova naknada ima karakter naknade štete.
Šta ako poslodavac ne dozvoljava zaposlenom da koristi godišnji odmor?
Ako poslodavac ne omogućava zaposlenom korišćenje godišnjeg odmora, potrebno je sagledati konkretne okolnosti i način na koji je kod tog poslodavca uređeno korišćenje godišnjih odmora.
Važno je razlikovati situaciju u kojoj poslodavac zakonito određuje termin godišnjeg odmora u skladu sa potrebama posla od situacije u kojoj bi zaposlenom bilo faktički onemogućeno ostvarivanje zakonskog prava na godišnji odmor.
U slučaju spora značaj mogu imati rešenja o godišnjem odmoru, zahtevi zaposlenog, komunikacija sa poslodavcem, evidencije i druga dokumentacija koja se odnosi na korišćenje godišnjeg odmora.
Šta ako poslodavac tvrdi da je godišnji odmor već iskorišćen?
U takvoj situaciji važno je utvrditi na osnovu koje dokumentacije poslodavac smatra da je godišnji odmor iskorišćen.
Mogu biti značajni podaci iz evidencija koje poslodavac vodi, rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, kao i druga dokumentacija i komunikacija između zaposlenog i poslodavca.
Ako zaposleni smatra da podaci ne odgovaraju stvarnom stanju, konkretna situacija može zahtevati pravnu procenu dokumentacije kojom raspolažu obe strane.
Godišnji odmor i prestanak radnog odnosa
Pitanje neiskorišćenog godišnjeg odmora posebno je važno kada zaposlenom prestane radni odnos.
Ako zaposleni do prestanka radnog odnosa nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, poslodavac je dužan da mu isplati novčanu naknadu za neiskorišćene dane godišnjeg odmora.
Visina naknade određuje se prema prosečnoj zaradi zaposlenog u prethodnih 12 meseci i broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Ovo pitanje može biti značajno kod različitih načina prestanka radnog odnosa, uključujući otkaz i sporazumni prestanak radnog odnosa.
Najčešća pitanja o godišnjem odmoru
Koliko najmanje dana godišnjeg odmora pripada zaposlenom?
Zaposleni ima pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora u svakoj kalendarskoj godini. Opštim aktom ili ugovorom o radu može biti utvrđen i veći broj dana.
Da li zaposleni mora da radi godinu dana da bi imao pravo na godišnji odmor?
Ne. Pravo na korišćenje godišnjeg odmora stiče se nakon mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca.
Ko odlučuje kada zaposleni koristi godišnji odmor?
O vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, u zavisnosti od potreba posla, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Da li se bolovanje računa u godišnji odmor?
Ne. Privremena sprečenost za rad ne uračunava se u dane godišnjeg odmora.
Da li se državni praznik računa kao dan godišnjeg odmora?
Ne. Praznici koji su zakonom određeni kao neradni dani ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Da li se godišnji odmor može preneti u narednu godinu?
Preostali deo godišnjeg odmora može se koristiti do 30. juna naredne godine kada se godišnji odmor koristi u delovima, odnosno u drugim slučajevima predviđenim Zakonom o radu, uključujući posebna pravila za zaposlenog koji zbog porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta nije iskoristio godišnji odmor.
Da li poslodavac mora da isplati neiskorišćeni godišnji odmor?
Ako zaposlenom prestane radni odnos, a nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, poslodavac je dužan da mu isplati novčanu naknadu u skladu sa članom 76. Zakona o radu.
Može li zaposleni da se odrekne godišnjeg odmora?
Ne. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti se tokom trajanja radnog odnosa to pravo može zameniti novčanom naknadom.
Zaključak
Godišnji odmor nije samo pitanje broja slobodnih dana, već zakonom zaštićeno pravo zaposlenog. Zakon o radu propisuje minimalno trajanje godišnjeg odmora, uslove za sticanje prava, način njegovog korišćenja, pravila o određivanju termina, kao i prava zaposlenog u slučaju prestanka radnog odnosa.
Ukoliko postoji nedoumica u vezi sa brojem dana godišnjeg odmora, načinom njegovog korišćenja, neiskorišćenim godišnjim odmorom ili postupanjem poslodavca, potrebno je sagledati konkretan radni odnos, ugovor o radu, opšti akt poslodavca i relevantne odredbe Zakona o radu.
Pravna pomoć u oblasti radnog prava može biti značajna kada postoji spor između zaposlenog i poslodavca ili kada zaposleni smatra da mu je povređeno neko od prava iz radnog odnosa.
