Neisplaćena zarada – koja prava ima zaposleni i kako ih može ostvariti

August 5, 2026No Comments

Pravo na zaradu predstavlja jedno od osnovnih prava zaposlenog iz radnog odnosa i uživa posebnu zaštitu prema Zakonu o radu Republike Srbije. Poslodavac je dužan da zaposlenom obračuna i isplati zaradu u rokovima propisanim zakonom, kao i da izvrši uplatu pripadajućih poreza i doprinosa u skladu sa važećim propisima.

U praksi, međutim, nisu retke situacije u kojima poslodavac kasni sa isplatom zarade, isplati samo njen deo ili zaradu uopšte ne isplati. Takvo postupanje predstavlja povredu obaveza poslodavca iz radnog odnosa i daje zaposlenom pravo da zaštitu svojih potraživanja ostvari na način propisan zakonom.

Rok za isplatu zarade

Prema članu 110. Zakona o radu, zarada se isplaćuje najmanje jedanput mesečno, u rokovima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

To znači da zarada ostvarena za januar mora biti isplaćena najkasnije do poslednjeg dana februara, zarada za februar do kraja marta i tako redom.

Ukoliko poslodavac ne izvrši isplatu u zakonom propisanom roku, zaposleni stiče pravo da zahteva isplatu dospele zarade zajedno sa zakonskom zateznom kamatom.

Finansijske teškoće poslodavca, uključujući nelikvidnost ili blokadu računa, ne utiču na postojanje njegove zakonske obaveze da zaposlenom isplati zaradu. Ukoliko zarada ne bude isplaćena u propisanom roku, zaposleni može ostvarivati svoja prava u postupku pred nadležnim organima i sudom.

Obračun zarade – zakonska obaveza poslodavca

Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom dostavi obračun zarade za svaki obračunski period.

Ova obaveza postoji i kada zarada nije isplaćena.

Kada isplata zarade izostane, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, odnosno u roku u kojem je zarada trebalo da bude isplaćena, kao i da dostavi obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata.

Obračun neisplaćene zarade, sačinjen u skladu sa članom 121. Zakona o radu, predstavlja izvršnu ispravu. To znači da zaposleni, ukoliko su ispunjene i druge zakonske pretpostavke za izvršenje, može zahtevati prinudnu naplatu svog potraživanja u izvršnom postupku, bez prethodnog vođenja parničnog postupka.

Na koji način zaposleni može ostvariti pravo na neisplaćenu zaradu?

Način ostvarivanja prava zavisi od okolnosti konkretnog slučaja i raspoložive dokumentacije.

U određenim situacijama spor se može rešiti mirnim putem, obraćanjem poslodavcu i podnošenjem pisanog zahteva za isplatu dospele zarade.

Ukoliko poslodavac ni nakon toga ne izvrši svoju zakonsku obavezu, zaposleni može podneti prijavu nadležnoj inspekciji rada, koja vrši nadzor nad primenom propisa iz oblasti radnih odnosa i, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, može naložiti otklanjanje utvrđenih nepravilnosti.

Međutim, inspekcija rada ne odlučuje o novčanom potraživanju zaposlenog niti donosi odluku kojom dosuđuje isplatu određene zarade.

Kada zaposleni raspolaže obračunom neisplaćene zarade koji ima svojstvo izvršne isprave, svoje pravo može ostvariti neposredno u izvršnom postupku.

Ukoliko obračun nije dostavljen ili između zaposlenog i poslodavca postoji spor u pogledu postojanja ili visine potraživanja, zaštita prava ostvaruje se u parničnom postupku pred nadležnim sudom.

Šta zaposleni može zahtevati?

U postupku radi ostvarivanja prava na zaradu zaposleni može zahtevati:

  • isplatu svih dospelih, a neisplaćenih zarada;
  • zakonsku zateznu kamatu koja teče od dana dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja do dana konačne isplate;
  • naknadu troškova postupka, ukoliko uspe u postupku;
  • ostvarivanje drugih prava iz radnog odnosa, ukoliko za to postoje zakonski uslovi.

Kao dokaz u postupku mogu poslužiti ugovor o radu, obračuni zarade, evidencija radnog vremena, bankovni izvodi, poslovna dokumentacija poslodavca, kao i drugi dokazi od značaja za utvrđivanje osnovanosti zahteva.

Rok zastarelosti potraživanja

Zaposleni svoja prava treba da ostvaruje blagovremeno.

Prema članu 196. Zakona o radu, novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Kod potraživanja zarade rok zastarelosti teče posebno za svaku pojedinačnu mesečnu zaradu, odnosno od dana dospelosti tog novčanog potraživanja.

To znači da zastarelost ne nastupa za sva potraživanja istovremeno, već se rok računa posebno za svaku neisplaćenu zaradu.

Da li prestanak radnog odnosa utiče na pravo na neisplaćenu zaradu?

Ne.

Prestanak radnog odnosa ne utiče na pravo zaposlenog da zahteva isplatu zarade koja je dospela za vreme trajanja radnog odnosa.

Bivši zaposleni može, u okviru zakonom propisanog roka zastarelosti, zahtevati isplatu svih neizmirenih potraživanja zajedno sa zakonskom zateznom kamatom.

U praksi se značajan broj postupaka za isplatu neisplaćenih zarada pokreće upravo nakon prestanka radnog odnosa, kada zaposleni više nije u odnosu zavisnosti prema poslodavcu.

Zaključak

Blagovremena isplata zarade predstavlja jednu od osnovnih obaveza poslodavca i jedno od temeljnih prava zaposlenog iz radnog odnosa. Kada poslodavac propusti da zaradu isplati u roku propisanom Zakonom o radu, zaposleni raspolaže različitim pravnim mehanizmima zaštite, uključujući obraćanje inspekciji rada, pokretanje izvršnog postupka kada za to postoje zakonski uslovi, odnosno podnošenje tužbe nadležnom sudu.

S obzirom na to da način ostvarivanja prava zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, blagovremena pravna analiza relevantne dokumentacije može biti od odlučujućeg značaja za izbor odgovarajućeg pravnog sredstva i sprečavanje nastupanja zastarelosti potraživanja.

Ukoliko vam zarada nije isplaćena ili poslodavac duže vreme kasni sa njenom isplatom, preporučljivo je da pravovremeno zatražite stručni pravni savet kako biste utvrdili koja vrsta pravne zaštite je u konkretnom slučaju najprimerenija.

Najčešće postavljena pitanja – Rezime

Kada poslodavac mora da isplati zaradu zaposlenom?

Prema Zakonu o radu Republike Srbije, zarada se isplaćuje najmanje jedanput mesečno, u rokovima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

To znači da zarada za jedan mesec rada mora biti isplaćena najkasnije do poslednjeg dana narednog meseca. Ukoliko poslodavac ne izvrši isplatu u tom roku, zaposleni može zahtevati isplatu dospele zarade zajedno sa zakonskom zateznom kamatom.

Da li zaposleni ima pravo na kamatu ako zarada kasni?

Da.

U slučaju kašnjenja sa isplatom zarade, zaposleni ima pravo da zahteva, pored iznosa neisplaćene zarade, i zakonsku zateznu kamatu.

Kamata pripada od dana dospelosti svakog pojedinačnog novčanog potraživanja pa sve do dana konačne isplate.

Da li poslodavac mora da dostavi obračun zarade ako zarada nije isplaćena?

Da.

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun zarade za svaki obračunski period, uključujući i slučaj kada zarada nije isplaćena.

Obračun neisplaćene zarade ima poseban značaj, jer predstavlja izvršnu ispravu kada je sačinjen u skladu sa Zakonom o radu, čime zaposlenom može omogućiti neposrednu naplatu potraživanja u izvršnom postupku, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi.

Koliko dugo zaposleni može da potražuje neisplaćenu zaradu?

Novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze, u skladu sa članom 196. Zakona o radu.

Kod neisplaćene zarade, rok zastarelosti se računa posebno za svako pojedinačno mesečno potraživanje, odnosno od dana kada je određena zarada dospela za isplatu.

Zbog toga zaposleni ne bi trebalo da odlaže ostvarivanje svojih prava, jer protekom vremena pojedina potraživanja mogu zastareti.

Da li zaposleni može da naplati neisplaćenu zaradu ako više ne radi kod tog poslodavca?

Da.

Prestanak radnog odnosa ne utiče na pravo zaposlenog da potražuje zarade koje su dospele za vreme trajanja radnog odnosa, a nisu isplaćene.

Bivši zaposleni može zahtevati isplatu svojih potraživanja prema bivšem poslodavcu, zajedno sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, pod uslovom da potraživanje nije zastarelo.

Da li zaposleni mora prvo da se obrati poslodavcu pre pokretanja postupka?

Preporučljivo je da zaposleni najpre uputi pisani zahtev poslodavcu za isplatu dospele zarade, naročito kada postoji mogućnost da se spor reši mirnim putem.

Međutim, prethodno obraćanje poslodavcu nije zakonski uslov za pokretanje sudskog postupka radi ostvarivanja prava na zaradu.

Da li zaposleni mora prvo da prijavi poslodavca Inspekciji rada?

Ne.

Zaposleni nije dužan da se prethodno obrati Inspekciji rada kako bi ostvario pravo na isplatu neisplaćene zarade pred sudom.

Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom propisa iz oblasti radnih odnosa i može preduzeti mere iz svoje nadležnosti, ali ne odlučuje o samom novčanom potraživanju zaposlenog.

Da li zaposleni može odmah da pokrene izvršni postupak za naplatu zarade?

To zavisi od toga da li zaposleni raspolaže odgovarajućom izvršnom ispravom.

Ukoliko postoji obračun neisplaćene zarade koji ima svojstvo izvršne isprave i ispunjeni su drugi zakonski uslovi za izvršenje, zaposleni može zahtevati prinudnu naplatu putem izvršnog postupka.

Ukoliko obračun ne postoji ili postoji spor između zaposlenog i poslodavca u vezi sa osnovom ili visinom potraživanja, zaštita prava se ostvaruje u parničnom postupku.

Da li potpisivanje sporazumnog prestanka radnog odnosa znači da zaposleni gubi pravo na neisplaćenu zaradu?

Ne.

Sporazumni prestanak radnog odnosa ne dovodi sam po sebi do gubitka prava zaposlenog na zarade koje je već ostvario, a koje mu nisu isplaćene.

Ipak, pre potpisivanja sporazuma potrebno je pažljivo analizirati njegov sadržaj, naročito ukoliko sadrži odredbe o međusobnom izmirenju potraživanja zaposlenog i poslodavca.

Više o ovoj temi možete pročitati u tekstu: Sporazumni prestanak radnog odnosa – prava zaposlenog, obaveze poslodavca i pravne posledice.

Šta zaposleni može da uradi ako mu poslodavac više meseci ne isplaćuje zaradu?

Ukoliko poslodavac duže vreme ne isplaćuje zaradu, zaposleni može zahtevati zaštitu svojih prava putem više pravnih mehanizama.

U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, to može uključivati obraćanje poslodavcu, prijavu Inspekciji rada, pokretanje izvršnog postupka ukoliko postoje uslovi za to, odnosno podnošenje tužbe nadležnom sudu radi naplate potraživanja.

Pravi izbor pravnog sredstva zavisi od toga da li zaposleni poseduje obračune zarade, kakva dokumentacija postoji i da li postoji spor između zaposlenog i poslodavca u pogledu samog potraživanja.

Povezani članci

Ukoliko vas interesuju druga pitanja iz oblasti radnog prava, preporučujemo da pročitate i sledeće tekstove: