Prekovremeni rad je deo svakodnevnice mnogih zaposlenih. Povećan obim posla, kratki rokovi, nedostatak zaposlenih ili potreba da se određeni zadatak završi u predviđenom roku mogu biti razlog zbog kojeg zaposleni radi duže od svog redovnog radnog vremena.

Međutim, prekovremeni rad nije neograničeno pravo poslodavca da od zaposlenog zahteva duži rad, niti sati provedeni na radu nakon isteka redovnog radnog vremena mogu jednostavno ostati neplaćeni.

Zakon o radu Republike Srbije uređuje kada je prekovremeni rad dozvoljen, koliko može da traje, način njegovog evidentiranja i pravo zaposlenog na uvećanu zaradu.

U praksi se, međutim, često postavlja pitanje šta zaposleni može da uradi kada je radio prekovremeno, a ti sati nisu evidentirani ili nisu plaćeni.

Kada postoji prekovremeni rad?

Prema članu 53. Zakona o radu, prekovremeni rad postoji kada zaposleni, na zahtev poslodavca, radi duže od punog radnog vremena. (Prema Zakonu o radu, puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Kolektivnim ugovorom može biti utvrđeno i kraće puno radno vreme, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.)

Zakon predviđa da poslodavac može zahtevati prekovremeni rad u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla, kao i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Dakle, prekovremeni rad je zakonom predviđen kao izuzetak koji treba da odgovori na određene potrebe procesa rada. On ne bi trebalo da predstavlja trajni način organizovanja rada kod poslodavca.

Pri tome je važno razlikovati prekovremeni rad od preraspodele radnog vremena. Preraspodela ima drugačija pravila i, prema Zakonu o radu, sama po sebi se ne smatra prekovremenim radom.

Zbog toga činjenica da je zaposleni u jednom periodu radio duže od uobičajenog radnog vremena ne znači automatski da se svaki takav sat mora obračunati kao prekovremeni rad. Potrebno je utvrditi na koji način je rad organizovan i zbog čega je došlo do produženog rada.

Koliko prekovremenih sati sme da radi zaposleni?

Zakon o radu postavlja jasna ograničenja.

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, dok zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad.

Ova ograničenja imaju za cilj da zaštite zaposlenog i obezbede odgovarajuće granice radnog vremena.

Kod pojedinih oblika organizacije rada postoje i posebna pravila, zbog čega se prilikom procene zakonitosti konkretnog rasporeda mora uzeti u obzir način na koji je rad kod određenog poslodavca organizovan.

Koliko se plaća prekovremeni rad?

Za prekovremeni rad zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.

Član 108. Zakona o radu propisuje da uvećanje za prekovremeni rad iznosi najmanje 26% od osnovice. Opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu mogu biti utvrđena i povoljnija prava za zaposlenog.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Zbog toga se prilikom obračuna ne treba oslanjati samo na podatak o mesečnoj zaradi. Potrebno je pregledati ugovor o radu, pravilnik o radu ili kolektivni ugovor, kao i obračune zarade, kako bi se utvrdilo na koji način je zarada obračunata.

Posebno je važno znati da i zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad. Zakon izričito predviđa ovo pravo, uz posebna pravila o osnovici za obračun.

Da li poslodavac mora da vodi evidenciju prekovremenog rada?

Da.

Zakon o radu propisuje da je poslodavac dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Ova obaveza je posebno značajna u situacijama kada dođe do spora između zaposlenog i poslodavca.

U praksi se može desiti da zaposleni određeni period redovno ostaje duže na poslu, a da prekovremeni sati nisu prikazani na obračunu zarade. U takvoj situaciji potrebno je utvrditi šta se zaista dešavalo i koji dokazi postoje o ostvarenom radu.

Zaposleni zato treba da sačuva dokumentaciju koja može biti relevantna za dokazivanje prekovremenog rada.

Kako dokazati prekovremeni rad?

Jedno od najvažnijih pitanja u postupku naplate neplaćenog prekovremenog rada jeste upravo pitanje dokazivanja.

Korisni mogu biti različiti dokazi, u zavisnosti od konkretnog slučaja:

• evidencije radnog vremena;
• rasporedi rada i smena;
• obračuni zarade;
• elektronska pošta;
• poruke sa nadređenima;
• radni nalozi;
• evidencije ulaska i izlaska iz poslovnih prostorija;
• službene aplikacije i drugi elektronski podaci;
• dokumentacija koja pokazuje da je određeni posao obavljen nakon isteka redovnog radnog vremena;
• svedočenja kolega i drugih lica koja imaju neposredna saznanja o radu.

Zbog toga nije preporučljivo da zaposleni odustane od potraživanja samo zato što nema jedan dokument na kojem je evidentiran svaki pojedinačni prekovremeni sat.

U konkretnom postupku važno je sagledati celokupnu dokaznu situaciju, a ne samo jedan dokument.

Da li se svaki ostanak na poslu posle radnog vremena smatra prekovremenim radom?

Ne nužno.

Za postojanje prekovremenog rada važno je utvrditi okolnosti pod kojima je zaposleni radio duže od punog radnog vremena.

Nije isto kada zaposleni samoinicijativno ostaje na poslu da bi završio svoje obaveze i kada mu je od strane poslodavca naloženo ili faktički omogućeno da radi duže zbog potreba posla.

Zato se kod procene konkretnog slučaja posmatra način organizacije rada, komunikacija između zaposlenog i poslodavca, priroda posla, raspored radnog vremena, evidencije i drugi dostupni dokazi.

Šta ako poslodavac kaže da prekovremeni rad nije bio naložen?

Sama tvrdnja poslodavca da zaposleni nije imao pisanu naredbu za svaki pojedinačni sat ne rešava automatski pitanje prava zaposlenog.

Potrebno je utvrditi sve okolnosti konkretnog radnog odnosa – kako je posao bio organizovan, da li je poslodavac znao da zaposleni radi duže, da li je takav rad bio potreban zbog obima posla, kakva su bila uputstva nadređenih i šta pokazuju postojeći dokazi.

Zato se u slučaju spora ne posmatra samo formalna dokumentacija, već celokupna situacija i dokazi koji mogu potvrditi da je zaposleni zaista obavljao rad van redovnog radnog vremena.

Kako naplatiti neplaćeni prekovremeni rad?

Ako prekovremeni rad nije obračunat i isplaćen, prvi korak je utvrđivanje visine potraživanja.

Potrebno je utvrditi:

1. u kom periodu je prekovremeni rad obavljan;
2. koliko je prekovremenih sati ostvareno;
3. koja je osnovica za obračun;
4. koje uvećanje pripada zaposlenom;
5. šta je poslodavac već obračunao i isplatio;
6. koji dokazi postoje o ostvarenom radu.

Nakon toga može se proceniti na koji način je najcelishodnije ostvariti potraživanje.

U zavisnosti od okolnosti, zaposleni može pokušati da pitanje reši neposredno sa poslodavcem, odnosno zahtevom za obračun i isplatu, a ukoliko ne dođe do dobrovoljne isplate, mogu se razmotriti odgovarajući pravni koraci radi naplate potraživanja.

Kod svakog konkretnog slučaja važno je prethodno napraviti što precizniji obračun i proceniti dokaznu situaciju.

Koliko dugo zaposleni može da potražuje neisplaćene prekovremene sate?

Ovo je pitanje na koje zaposleni treba da obrati posebnu pažnju.

Prema članu 196. Zakona o radu, sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

To znači da ne treba odlagati rešavanje problema sa neisplaćenim prekovremenim radom.

Ukoliko je protekao duži period, potrebno je precizno utvrditi kada su pojedinačna potraživanja nastala i koji deo potraživanja je eventualno obuhvaćen zastarelošću.

Šta zaposleni treba da uradi ako mu nisu plaćeni prekovremeni sati?

Ako postoji sumnja da prekovremeni rad nije plaćen, preporučljivo je da zaposleni najpre prikupi raspoloživu dokumentaciju.

To pre svega podrazumeva ugovor o radu, obračune zarade, rasporede rada, evidencije radnog vremena, elektronsku komunikaciju sa poslodavcem i druge dokaze koji mogu pokazati kada i koliko je zaposleni radio.

Nakon toga može se izvršiti pravna analiza konkretnog radnog odnosa i obračun potencijalnog potraživanja.

Posebno je važno reagovati blagovremeno zbog zakonskog roka zastarelosti novčanih potraživanja iz radnog odnosa.

Česta pitanja o prekovremenom radu

Da li poslodavac mora da plati prekovremeni rad?

Da. Za prekovremeni rad zaposlenom pripada uvećana zarada, pri čemu uvećanje ne može biti manje od 26% od osnovice, osim ako je opštim aktom ili ugovorom o radu predviđeno povoljnije pravo.

Koliko prekovremenih sati nedeljno je dozvoljeno?

Prema Zakonu o radu, prekovremeni rad može trajati najviše osam časova nedeljno, dok ukupno radno vreme zaposlenog sa prekovremenim radom ne može biti duže od 12 časova dnevno.

Da li poslodavac mora da vodi evidenciju prekovremenih sati?

Da. Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Šta ako nemam dokaz za svaki prekovremeni sat?

To ne znači automatski da zaposleni nema mogućnost da ostvari svoje pravo. U zavisnosti od okolnosti, mogu biti relevantni različiti dokazi, uključujući elektronsku komunikaciju, rasporede, evidencije, radne naloge i svedočenja.

Koliko unazad mogu da tražim isplatu prekovremenog rada?

Novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju za tri godine od dana nastanka obaveze.

Šta mogu da uradim ako poslodavac odbija da plati prekovremeni rad?

Potrebno je najpre utvrditi da li je u konkretnom slučaju postojao prekovremeni rad, koliko je sati ostvareno i koji iznos zaposlenom pripada. Nakon toga mogu se preduzeti odgovarajući pravni koraci radi ostvarivanja i naplate potraživanja.

Zaključak

Prekovremeni rad predstavlja zakonom uređen institut i nije dovoljno da zaposleni jednostavno radi duže od svog radnog vremena da bi se utvrdila njegova prava. Potrebno je sagledati okolnosti u kojima je rad obavljan, način organizacije rada i raspoložive dokaze.

Sa druge strane, kada su ispunjeni uslovi za prekovremeni rad, zaposleni ima pravo na odgovarajuće uvećanje zarade. Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o prekovremenom radu, a neisplaćena novčana potraživanja iz radnog odnosa mogu se potraživati u okviru zakonom propisanog roka zastarelosti.

Ako smatrate da ste duže vreme radili prekovremeno, a da vam ti sati nisu plaćeni, važno je da se što pre utvrde period rada, broj prekovremenih sati, visina potraživanja i dokazi kojima se ostvareni rad može potvrditi.

Advokatska kancelarija Gavranić pruža pravnu pomoć u ostvarivanju prava iz radnog odnosa, uključujući pitanja neisplaćene zarade, prekovremenog rada i naplate potraživanja prema poslodavcu.

Za procenu konkretnog slučaja potrebno je sagledati relevantnu dokumentaciju i okolnosti svakog pojedinačnog radnog odnosa.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj. Primena propisa zavisi od okolnosti konkretnog radnog odnosa i raspoložive dokumentacije.

Relevantan propis: Zakon o radu