Otkaz ugovora o radu jedna je od situacija u kojoj zaposleni najčešće traže pravnu zaštitu u oblasti radnog prava, posebno kada smatraju da je poslodavac povredio zakonske odredbe ili da razlog za prestanak radnog odnosa nije opravdan.

Iako poslodavac ima pravo da otkaže ugovor o radu kada za to postoje zakonom propisani razlozi, odluka o otkazu mora biti doneta u skladu sa Zakonom o radu i uz poštovanje propisane procedure.

Ukoliko sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, zaposleni može ostvariti pravo na vraćanje na rad, naknadu štete i uplatu pripadajućih doprinosa za period u kome nije radio.

Kada se smatra da je otkaz nezakonit?

Nezakonit otkaz postoji kada poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu bez postojanja opravdanog zakonskog razloga ili kada ne sprovede postupak koji je propisan Zakonom o radu. U pojedinim situacijama prestanak radnog odnosa može biti povezan i sa zlostavljanjem na radu (mobingom). Bitno je naglasiti da posebna pravila zaštite postoje kod određenih kategorija zaposlenih, kao što su trudnice, porodilje i zaposleni koji koriste odsustvo sa rada u vezi sa roditeljstvom, kojima Zakon o radu pruža dodatnu zaštitu od otkaza.

U praksi se sporovi najčešće vode zbog:

• otkaza zbog navodne povrede radne obaveze,
• otkaza zbog nezadovoljavajućih rezultata rada,
• proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom,
• nepravilno sprovedenog postupka otkaza,
• uskraćivanja prava zaposlenog da se izjasni o navodima poslodavca.

U postupku pred sudom, sud ocenjuje da li je postojao zakonit razlog za otkaz, da li su činjenice na kojima se otkaz zasniva dokazane i da li je poslodavac postupao u skladu sa zakonom.

Rok za pokretanje radnog spora zbog nezakonitog otkaza

Jedno od najvažnijih pitanja za zaposlenog kome je uručen otkaz jeste: koliko vremena ima za pokretanje postupka protiv poslodavca?

Zaposleni koji smatra da mu je nezakonito prestao radni odnos može pokrenuti radni spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu, odnosno saznanja za povredu prava.

Propuštanje ovog roka može imati ozbiljne posledice, jer sud u tom slučaju može odbaciti tužbu kao neblagovremenu.

Zbog toga je važno da zaposleni, odmah nakon prijema rešenja o otkazu, izvrši analizu dokumentacije i proceni da li postoje osnovi za sudsku zaštitu.

Vraćanje zaposlenog na rad nakon nezakonitog otkaza

Ako sud utvrdi da je zaposlenom radni odnos prestao bez pravnog osnova, zaposleni može zahtevati vraćanje na rad.

U tom slučaju sud može obavezati poslodavca da:

• vrati zaposlenog na posao,
• prizna mu prava iz radnog odnosa za period u kome nije radio,
• isplati naknadu štete zbog izgubljene zarade,
• uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Naknada štete obračunava se prema izgubljenoj zaradi zaposlenog, uz primenu zakonskih pravila o obračunu poreza i doprinosa.

Pri tome se u naknadu ne uračunavaju sva primanja koja je zaposleni eventualno ostvarivao tokom rada, već samo ona koja predstavljaju zaradu u smislu Zakona o radu.

Naknada štete ako zaposleni ne želi povratak na posao

U nekim situacijama zaposleni, iako je otkaz nezakonit, ne želi da nastavi radni odnos kod istog poslodavca.

U tom slučaju zaposleni može zahtevati naknadu štete umesto vraćanja na rad.

Sud tada može dosuditi naknadu štete u iznosu do 18 zarada zaposlenog, pri čemu se uzimaju u obzir okolnosti kao što su:

• dužina radnog odnosa kod poslodavca,
• godine života zaposlenog,
• broj izdržavanih članova porodice.

Kada sud neće vratiti zaposlenog na rad?

Postoje situacije kada sud utvrdi da je otkaz nezakonit, ali ipak ne naloži vraćanje zaposlenog na posao.

To se može dogoditi ukoliko poslodavac tokom postupka dokaže da postoje okolnosti zbog kojih nastavak radnog odnosa više nije moguć.

U takvom slučaju sud može odbiti zahtev za vraćanje na rad i dosuditi zaposlenom naknadu štete u dvostrukom iznosu od one koja bi mu pripadala kada sam ne bi zahtevao povratak na posao.

Nezakonit postupak otkaza – kada postoji razlog, ali procedura nije ispoštovana

Nije svaki nezakonit otkaz posledica toga što razlog za otkaz ne postoji.

Moguća je situacija da je poslodavac imao određeni osnov za prestanak radnog odnosa, ali nije ispoštovao zakonom propisani postupak.

U takvim slučajevima sud može odbiti zahtev za vraćanje na rad, ali zaposlenom dosuditi naknadu štete do šest zarada.

Odlaganje izvršenja otkaza preko inspekcije rada

Pored sudske zaštite, zaposleni u određenim situacijama može tražiti zaštitu i pred inspekcijom rada.

Ako inspektor rada utvrdi da je rešenjem o otkazu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je već pokrenuo radni spor, može doneti rešenje kojim se odlaže izvršenje otkaza do pravnosnažne odluke suda.

Zaposleni zahtev za odlaganje izvršenja može podneti u roku od 15 dana od dana pokretanja radnog spora.

Najčešća pitanja u vezi sa nezakonitim otkazom

Da li mogu da tužim poslodavca ako smatram da sam dobio nezakonit otkaz?

Da. Zaposleni ima pravo da pokrene radni spor i zahteva sudsku zaštitu ukoliko smatra da mu je radni odnos prestao protivno zakonu.

Koliki je rok za tužbu protiv poslodavca zbog otkaza?

Rok za pokretanje radnog spora zbog nezakonitog otkaza je 60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Da li sud automatski vraća zaposlenog na posao?

Ne. Vraćanje na rad zavisi od zahteva zaposlenog i okolnosti konkretnog slučaja.

Kolika može biti naknada štete zbog nezakonitog otkaza?

Visina naknade zavisi od toga da li zaposleni traži povratak na posao, da li postoje okolnosti koje sprečavaju nastavak radnog odnosa i drugih činjenica koje sud procenjuje.

Da li mogu da tražim odlaganje otkaza dok traje sudski postupak?

U određenim slučajevima da. Ako postoje uslovi propisani zakonom, zaposleni može podneti zahtev inspekciji rada za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu.

Zaključak

Nezakonit prestanak radnog odnosa može značajno uticati na položaj zaposlenog, ali Zakon o radu predviđa mehanizme zaštite kroz sudski postupak i postupanje nadležnih organa.

Najvažnije je da zaposleni ne odlaže reakciju nakon prijema rešenja o otkazu, jer su rokovi za zaštitu prava kratki i njihovo propuštanje može dovesti do gubitka mogućnosti za ostvarivanje prava.

Analiza konkretnog rešenja o otkazu, ugovora o radu i celokupne dokumentacije predstavlja prvi korak u proceni mogućnosti za uspešnu zaštitu prava zaposlenog.