Otkazni rok je period između dostavljanja otkaza ugovora o radu i prestanka radnog odnosa. U praksi se često postavljaju pitanja da li korišćenje godišnjeg odmora ili bolovanje utiču na njegovo trajanje, kao i kakve su posledice ukoliko zaposleni ne ispoštuje obavezu da odradi otkazni rok.
Po pravilu, ni godišnji odmor ni privremena sprečenost za rad (bolovanje) ne prekidaju niti produžavaju otkazni rok. Takođe, činjenica da zaposleni nije odradio otkazni rok ne znači automatski da je dužan da poslodavcu naknadi štetu. Odgovor zavisi od toga ko daje otkaz, po kom zakonskom osnovu prestaje radni odnos i od okolnosti konkretnog slučaja.
Kada zaposleni daje otkaz
Zaposleni može u svakom trenutku otkazati ugovor o radu uz poštovanje otkaznog roka. Otkaz se daje u pisanom obliku, a otkazni rok traje najmanje 15 dana, osim ako je opštim aktom ili ugovorom o radu ugovoren duži rok, koji ne može biti duži od 30 dana.
Otkazni rok teče neprekidno od dana određenog zakonom, bez obzira na to da li zaposleni za to vreme koristi godišnji odmor ili je privremeno sprečen za rad. Zbog toga godišnji odmor i bolovanje ne produžavaju otkazni rok, pa radni odnos prestaje njegovim istekom.
Kada poslodavac daje otkaz
Kada otkaz daje poslodavac, potrebno je razlikovati zakonske osnove za prestanak radnog odnosa.
Zakon o radu pravo na otkazni rok izričito predviđa kada zaposlenom prestaje radni odnos zbog neostvarivanja potrebnih rezultata rada ili nedostatka potrebnih znanja i sposobnosti. U tom slučaju otkazni rok traje od osam do 30 dana, u zavisnosti od opšteg akta ili ugovora o radu, i počinje da teče narednog dana od dostavljanja rešenja o otkazu.
Za vreme otkaznog roka zaposleni ostvaruje prava iz radnog odnosa pod uslovima propisanim zakonom, uključujući i prava koja proizlaze iz privremene sprečenosti za rad ukoliko za to postoje zakonski uslovi.
Da li se bolovanje računa u otkazni rok?
Da. Privremena sprečenost za rad ne zaustavlja niti produžava otkazni rok. Zaposleni za vreme bolovanja ostvaruje prava u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ali vreme provedeno na bolovanju ulazi u trajanje otkaznog roka.
Naravno, pojedine situacije mogu zahtevati posebnu pravnu analizu, naročito kada postoje posebni propisi ili specifičan osnov prestanka radnog odnosa.
Da li se godišnji odmor računa u otkazni rok?
Da. Korišćenje odobrenog godišnjeg odmora ne utiče na trajanje otkaznog roka. Dani provedeni na godišnjem odmoru uračunavaju se u otkazni rok.
Ukoliko zaposleni do prestanka radnog odnosa ne iskoristi godišnji odmor, ostvaruje pravo na naknadu za neiskorišćeni deo godišnjeg odmora u skladu sa Zakonom o radu.
Može li poslodavac uskratiti otkazni rok?
Kada Zakon o radu zaposlenom garantuje pravo na otkazni rok, poslodavac je dužan da ga poštuje. Nepridržavanje zakonskih pravila može predstavljati prekršaj za koji su propisane novčane kazne.
Šta ako zaposleni ne odradi otkazni rok?
Zaposleni koji daje otkaz dužan je da poštuje otkazni rok propisan Zakonom o radu, ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca.
Ako zaposleni prestane da dolazi na posao pre isteka otkaznog roka, to ne znači automatski da je dužan da plati određeni iznos poslodavcu. Zakon o radu ne propisuje ugovornu kaznu niti automatsku novčanu sankciju zbog neodrađenog otkaznog roka.
Međutim, ukoliko zbog takvog postupanja poslodavcu nastane šteta, on može zahtevati njenu naknadu u sudskom postupku. U tom slučaju teret dokazivanja je na poslodavcu, koji mora dokazati da je šteta nastala, njenu visinu i uzročnu vezu između postupanja zaposlenog i nastale štete.
Poslodavac, s druge strane, ne može samostalno odbiti iznos od zarade, uskratiti isplatu zarade ili drugih primanja zaposlenog samo zato što otkazni rok nije odrađen.
Može li zaposleni prestati da radi pre isteka otkaznog roka?
Može, ukoliko se o tome sporazume sa poslodavcem. U tom slučaju radni odnos prestaje na osnovu saglasnosti obe strane, a ne jednostranim nepoštovanjem otkaznog roka.
Kada poslodavac daje otkaz zbog neostvarivanja potrebnih rezultata rada ili nedostatka potrebnih znanja i sposobnosti, Zakon o radu predviđa mogućnost da zaposleni, uz saglasnost poslodavca, prestane da radi i pre isteka otkaznog roka, uz pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Najčešća pitanja
Da li godišnji odmor produžava otkazni rok?
Ne. Dani godišnjeg odmora računaju se u otkazni rok.
Da li bolovanje produžava otkazni rok?
Ne. Bolovanje ne prekida niti produžava otkazni rok.
Da li svaki otkaz podrazumeva otkazni rok?
Ne. Postojanje i trajanje otkaznog roka zavise od zakonskog osnova prestanka radnog odnosa.
Da li poslodavac može da naplati neodrađeni otkazni rok?
Ne može jednostrano. Ukoliko smatra da mu je nastala šteta zbog nepoštovanja otkaznog roka, može zahtevati njenu naknadu u sudskom postupku, pri čemu mora dokazati da su ispunjeni svi zakonski uslovi za odgovornost zaposlenog.
Zaključak
Godišnji odmor i bolovanje, po pravilu, računaju se u otkazni rok i ne utiču na njegovo trajanje. Istovremeno, neodrađeni otkazni rok ne povlači automatski obavezu zaposlenog da plati određeni iznos poslodavcu. Prava i obaveze obe strane zavise od zakonskog osnova prestanka radnog odnosa, sadržine ugovora o radu i okolnosti konkretnog slučaja.
U slučaju spora ili nedoumice u vezi sa otkaznim rokom, preporučljivo je izvršiti analizu konkretne dokumentacije i svih relevantnih okolnosti kako bi se utvrdilo koja prava i obaveze proizlaze iz Zakona o radu.
Tekst je informativnog karaktera i predstavlja opšti prikaz pojedinih pitanja iz oblasti radnog prava. Ne predstavlja pravni savet niti može zameniti pravnu analizu konkretnog slučaja.
